Alergijske bolesti, koje su u stalnom porastu, su još uvek nedovoljno poznate i o njima postoji veliki broj predrasuda.
Prva predrasuda: Za sve je krivo loše nasleđe
Stručnjaci ne dele ovo mišljenje. Naravno, nasledna predispozicija je jedan od odlučujućih faktora, ali je bitan uticaj i drugih. Ne naziva se alergija slučajno bolešću civilizacije. „Oplemenjivanje“ hrane konzervansima i novootkrivenim hemikalijama (bilo da su to snažni lekovi ili mnogobrojne prehrambene boje i drugi aditivi), čovečanstvo samo izgrađuje sredinu u kojoj nije moguće živeti zdravo.
Druga predrasuda: Alergija ne može da se ne oseti
Alergija je podmukla bolest, koja se sve više maskira u banalnu prehladu, nazeb, akutnu respiratornu infekciju, bronhitis… Čovek se može godinama lečiti raznovrsnim lekovima, neznajući šta je pravi uzrok njegovih tegoba.
Praktično je nemoguće rano otkriti pravog izazivača alerguje. Poznatih alergena ima oko dvadeset hiljada. Kućna prašina, životinjske dlake, polen drveća i trava, meso, voće, povrće, začini… Ovaj spisak se stalno produžuje.
Treća predrasuda: Alergija je najjača u proleće, kada sve oko nas cveta
Kad se radi o alergiji na polen, alergične osobe nastavljaju da kijaju i kašlju i leti kada za cvetanjem drveća, nastavlja da cveta trava. U junu i julu za polenom drveća sledi polen trava. U seoskoj sredini to je pšenica, raž, ovas, ali i polen trava tipičan za gradsku sredinu, gde dominira ambrozija, a za njom slede bokvica, kiselica, štir i ježevica. Tako se muke osoba alergičnih na polen nastavljaju do kraja septembra.
Alergija na prašinu je celogodišnji problem, koji ne zavisi od godišnjeg doba i vremenskih prilika. Po nekim podacima, od nje boluje 45 do 85% alergičnih osoba, posebno onih osetljivih na više alergena. Pri tome, glavni alergen koji mnogima zagorčava život, je izmet grinja, parazita, koji živi u krevetima, foteljama, tepisima, odeći i plišanim igračkama. Samo u jednom krevetu ima na milione grinja, a svaki od ovih parazita za jedan dan napravi po 15 „otrovnih“ kuglica, koje predstavljaju najjači inhalacioni alergen.
Četvrta predrasuda: Alergija predstavlja loš imunitet
Zapravo mehanizam alergije nije u potpunosti poznat. Sama alergijska reakcija se može smatrati zaštitom organizma od invazije specifičnih alergenih belančevina, koje se nalaze u polenu cvetova, drveća, trava… Kao odgovor na neželjeni upad alergena u krv, aktivira se veliki broj ćelija ubica i specifičnih antitela. Što je veća njihova koncentracija, to je reakcija jača, a čovek je teže podnosi.
Peta predrasuda: Od biljaka je najopasnije mirisno cveće jarkih boja
Nije tako. Nasuprot ustaljenom mišljenju, polen cveća koji raznose insekti nije opasan. On se proizvodi u znatno manjoj količini, tako da se alergija na cveće retka. Neprijatelj broj jedan je polen, koji se rasprostire na velikoj površini. To je polen drveća koji raznosi vetar. Po mišljenju stručnjaka, on se najčešće javlja kao glavni problem elergičnih osoba. Najvažniji izivač polenskih alergija su breza, topola, lipa, leska, jova, vrba, kesten, hrast i brest. Zbog grube, neravne površine i mikroskopske veličine zrnca polena lako dospevaju u nos i pluća. Veća polenova zrnca, kao kod smreke, jele, kedra i bora znatno ređe izazivaju alergiju.
Šesta predrasuda: Ako alergija nije postojala u detinjstvu neće se javiti ni kasnije
Polinoza, alergija na polen, je nasledna. Čak i ako ste rasli među maslačkom i kao dete sa uživanjem mirisali jorgovan i jasmin, dvadeset pet godina kasnije možete dobiti alergiju na polen. To nije povezano ni sa tim da li je neko rođen u vreme cvetanja cveća i drveća. Primećena je ipak jedna veza. Ako su tri poslednja meseca fetalnog života i prva tri meseca posle rođenja pala u jesen ili zimu, alergija na polen je slabije izražena. To se odnosi i na potomke alergičnih osoba.
I ako neke simptome možete prepoznati sami, najsigurniji način da to proverite jesu alergo testovi.
Zakažite alergo test