Endokrinologija

Endokrinologija

Endokrinologija se bavi poremećajima u radu žlezda sa unutrašnjim lučenjem i oboljenjima koja nastaju kao posledica tih poremećaja.

Dijabetes i bolesti štitaste žlezde, ali i druga stanja i bolesti: hiperlipoproteinemije, ili povećanje holesterola i triglicerida, gojaznost i poremećaji ishrane, metabolički sindromi, bolesti paraštitastih žlezda, nadbubrežne žlezde, hipofize, ženskih i muških polnih hormona, poremećaj gustine kostiju, osteoporoza, osteopenija spadaju u domen endokrinologije.

Dijabetes se danas ubraja među najčešća endokrinološka oboljenja, sa prevalencom u stalnom porastu. To je posledica modernog stila života i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca, među kojima se posebno izdvaja gojaznost, fizička neaktivnost i stres.

Ogroman broj pacijenata (oko 50%) ne zna ili nije svestan da boluje od šećerne bolesti, čime se izlaže ozbiljnom riziku ranog razvoja mnogobrojnih komplikacija ove bolesti.

Merenje glikemije (OGTT, celodnevni profil), određivanje HbA1c, insulinemije, samo su neki od kardijalnih faktora za prevenciju, praćenje, kao i lečenje ove bolesti, a naročito za sprečavanje hroničnih komplikacija koje ova bolest donosi sa sobom.

Gojaznost, veliki problem današnjice, naročito među mlađom populacijom. Određivanjem BMI ( body mass index-a), kao i broja kalorija koje su potrebne za dnevne aktivnosti, mogu se odrediti adekvatne hipokalorijske dijete za pojedinca u skladu sa fizičkom aktivnošću.

Bolesti štitaste žlezde su na drugom mestu, odmah iza dijabetesa. Dva najčešća poremećaja su: pojačana funkcija, hipertiroidizam i snižen obim funkcije, hipotiroidizam. Promena građe štitaste žlezde, najčešće uvećanje, struma, može biti udruženo sa hiperaktivnošću ali i sa hipoaktivnošću žlezde.

Mnoge bolesti štitaste žlezde u početku ne daju subjektivne tegobe. Kasniji tok bolesti može biti podmukao, neprepoznat, sve do razvoja komplikacija. Većina poremećaja u funkciji žlezde, na vreme otkrivene, mogu biti i u potpunosti izlečene.

Dijagnoza se postavlja anamnezom, objektivnim pregledom, analizom hormona i kolor dopler ultrazvučnim pregledom.

Ultrazvukom se određuje veličina žlezde, promene u građi i vaskulariziciji parenhima. Otkrivaju se i procenjuju fokalne ili lokalizovane promene ( nodus- čvor ili cista) . Na osnovu nalaza donosi se odluka o daljem načinu lečenja ili praćenja.

Pored kliničkog pregleda profesora endokrinologije dostupan Vam je ultrazvučni pregled štitne žlezde, abdomena (nadbubreg, gušterača) kao i kompletna laboratorijska dijagnostika.

Tim naših endokrinologa

U našoj poliklinici stručni tim endokrinologa brine o stanju Vašeg endokrinog sistema: hipofize, štitne žlezde, pankreasa (diabetes mellitus), nadbubrežne žlezde.

Dragan Dimić

Prof. dr sci. med. specijalista interne medicine – endokrinolog

Slavica Pajović

Prof. dr sci. med. specijalista interne medicine – endokrinolog

Dijabetes

Smatra se da sada od dijabetesa boluje preko 350 miliona ljudi a do 2020 god. se predvidja da taj broj premaši cifru od 500 miliona! Šta je dijabetes?...

Hipertireoza

Prekomerna funkcija štitaste žlezde tj. povećano izlučivanje hormona ove žlezde, naziva se hipertireoza. Hipertireoza se realtivno često kod žena izme...

Hipotireoza

Hipotireoza je problem štitne žlezde izazvan nedovoljnim lučenjem njenih hormona. Hipotireoza je takođe veoma često stanje koje pogađa milione ljudi....