Dnevnik krvnog pritiska


DatumVremeGornjiDonjiPuls/minKomentar
1. dan h
h
h
2. dan h
h
h
3. dan h
h
h
4. dan h
h
h
5. dan h
h
h
6. dan h
h
h
7. dan h
h
h
Srednje vrednosti 6 dana.
(Bez prvog dana!)




Napomena: Odgovor mogu očekivati posetioci sajta koji imaju otvoren elektronski karton u poliklinici Kardio Medika.
Formular "Dnevnik krvnog pritiska" možete preuzeti i ovde.

Preporuke za korektno merenje krvnog pritsika u kućnim uslovima

  1. Najmanje 5 minuta odmora, 30 minuta bez fizičke aktivnosti, bez pušenja, jela, konzumiranja kofeinskih napitaka (kafa, čaj, koka kola…).
  2. U sedećem položaju sa ispruženom opuštenom rukom položenom na stolu.
  3. Budite smireni, relaksirani (opušteni) neprekrštenih nogu, bez pričanja.
  4. Korektno postavite manžetnu na nadlakticu u visini srca.
  5. Izbegavajte merenje krvnog pritiska u trentuku psihičkog uznemirenja, stresa, straha ili drugih subjektivnih tegoba.
  6. Vrednosti merenja upišite u dnevnik uz obavezan komentar : razlog merenja u tom trenutku i šta je predhodilo.

Klasifikacija hipertenzije

KategorijaSistolni(Gornji)Dijastolni(Donji)
Optimalni < 120 < 80
Normalni 120 - 129 80 - 84
Visoki normalni 130 - 139 85 - 89
Hipertenzija 1. stepena - blaga 140 - 159 90 - 99
Hipertenzija 2. stepena - umerena 160 - 179 100 - 109
Hipertenzija 3. stepena - teška ≥ 180 ≥ 110
Izolovana sistolna hipertenzija ≥ 140 < 90

Koliko često treba meriti krvni pritisak kod kuće?

  1. Za početnu procenu hipertenzije i ocenu efekata antihipertenzivnih lekova krvni pritisak kod kuće treba pratiti tokom najmanje 3 a po mogućstvu 7 dana. Merenja treba da budu ujutru (ubrzo nakon buđenja, pola sata, sat i pre uzimanja leka) i uveče (pre jela).
  2. Izračunajte prosek svih merenja (srednju vrednost pritiska i pulsa), osim prvog dana. Ovaj 7- dnevni raspored treba slediti pre svake posete lekaru. Dugoročno praćenje podrazumeva ređe merenje krvnog pritiska (dva puta nedeljno) i odbacite vrednosti u stresnim situacijama, ili tegobama ( može da zavara, izbezumi i da završite u hitnoj pomoći) .
  3. Rezultati treba da budu zapisani u dnevnik odmah posle svakog merenja, osim ako aparat ima memoriju i može da skladišti vrednosti krvnog pritiska sa vremenom i datumom svakog merenja, ili je povezan sa telefonskim sistemom prenosa.

Šta je normalan krvni pritisak kod kuće?

Kao što je pomenuto, ponavljanja merenja trebalo bi da daju pouzdanu sliku krvnog pritiska pojedinca u kućnim uslovima. Prosečan sistolni krvni pritisak izmeren u kućnim uslovima manji od 130 mmHg i dijastolni manji od 80 mmHg, smatra se normalnim krvnim pritiskom, dok sistolni krvni pritisak od 135 mmHg ili više i /ili dijastolni 85 mmHg ili više u kućnim uslovima smatra se povišenim krvnim pritiskom.

Interpretacija merenja

Prosek nekoliko kućnih merenja krvnog pritiska doneta za nekoliko dana dopunjuju merenja u poliklinici i pomažu lekaru da napravi preciznu dijagnozu. Kućna merenja krvnog pritiska mogu se znatno razlikovati od merenja do merenja. Krvni pritisak može biti prilično visok, naročito u slučaju stresne situacije (napad panike, bol, itd.), ili sasvim mali (npr. nakon dugog odmora ili posle intenzivne fizičke vežbe). Visok krvni pritisak izmeren u jednom aktu ne bi trebalo da bude alarmantan, osim veoma visokih vrednosti koje opstaju i posle dovoljnog perioda odmora ili su u pratnji teških simptoma (npr. Kratak dah, bol u grudima, slabost ruku ili nogu, teškoće u govoru).
U nekim slučajevima, samo-izmereni krvni pritisak kod kuće može biti znatno niži od merenja u poliklinici. Ova pojava nije retka i poznata je kao „hipertenzija belog mantila“. S druge strane, krvni pritisak može biti nizak u poliklinici, dok je samo-izmereni krvni pritisak kod kuće visok (maskirana hipertenzija).
Ovi primeri zahtevaju pažljivu procenu od strane lekara koji mogu tražiti dalje analize i ponovno praćenje krvnog pritiska kod kuće i/ili aparatom za 24h automatsko ambulatrono merenje krvnog pritska (Holter pritiska). Na osnovu nalaza donosi se odluka o uvođenju terapije.

Back to Top