EEG – Elektroencefalografija

EEG

EEG – Elektroencefalografija je najčešće upotrebljavana dijagnostička metoda u neurologiji zbog svoje vrednosti u dijagnostici, jer detektuje abnormalnosti moždane aktivnosti, a pored toga je bezopasna, bezbolna, jednostavna i relativno jeftina, bez rizika od zračenja ili drugih posledica. Ima brojne kliničke i istraživačke indikacije.

Primarno, EEG se koristi za dijagnostikovanje epilepsijediferenciranje epileptičnih od neepileptičnih napada i dijagnostikovanje pojedinih epileptičnih sindroma, što joj daje osnovni klinički značaj.

Kada se radi EEG?

Lekar će Vas uputiti da snimite EEG, ako mu se požalite na bilo koju od već navedenih smetnji, i kod sledećih oboljenja:

  • encefalitisi
  • vaskularna oštećenja mozga
  • intoksikacije
  • kraniocerebralne povrede
  • tumorski procesi u mozgu
  • degenerativna oboljenja mozga

I ako Vam niko nije savetovao, obavezno sami tražite snimanje EEG-a kada:

  • vas boli glava
  • imate problema sa spavanjem
  • patite od nesanice
  • gubili ste svest
  • imate epilepsiju
  • imate vrtoglavicu
  • nesigurni ste pri hodu
  • imali ste udar u glavu (saobraćajna nesreća, udarac…)  sa ili  bez gubitka svesti
  • teže se snalazite u prostoru- slabije pamtite

Analizom talasa moždane aktivnosti mogu se dijagnostikovati mnoga oboljenja mozga.

Priprema:

  • Uzmite lagan obrok.
  • Potrebno je da Vam kosa bude čista za snimanje, zato se preporučuje da je operete dan pre ili na dan ispitivanja (nemojte koristiti preparate koji maste kosu kao što su balzam ili  gel).
  • Izbegavajte konzumiranje napitaka sa kofeinom zato što mogu uticati na rezultate ispitivanja.
  • Uzmite svoju redovnu terapiju, osim ukoliko Vaš lekar ne naglasi da preskočite uzimanje određenih lekova pre ovog  ispitivanja.

Kako se izvodi?

  • EEG snimanje je potpuno bezbolno.
  • Snimanje se izvodi tako što se postavlja specijalna kapa na kojoj se nalaze elektrode.
  • Snimanje se izvodi u ležećem ili sedećem položaju sa zatvorenim očima, u poziciji koja Vam je ugodna. Tokom snimanja može biti potrebno da otvarate ili zatvarate oči ili da dišete duboko. Na kraju snimanja koristi se trepćuće svetlo.
  • U sklopu ispitivanja epilepsije nekada se tokom ili pre snimanja primenjuju određenih lekovi u cilju utvrđivanja promena u električnoj aktivnosti mozga pri primeni tih lekova.

Nakon pregleda:

  • Ukoliko pre ispitivanja niste uzeli lek za smirenje (sedativ) možete se odmah vratiti svojim uobičajenim aktivnostima.
  • Ukoliko ste pre ispitivanja uzeli lek za smirenje preporučuje se da  nekoliko sati nakon ispitivanja mirujete. Ne preporučuje se da tog dana upravljate motornim vozilom.

Šta je EEG posle deprivacija spavanja?

EEG posle deprivacija spavanja je snimanje koje se radi posle potpuno ili delimično neprospavane noći (deprivacija). Cilj ovog ispitivanja je da se pacijent nespavanjem umori i da ujutru zaspi u EEG kabinetu (tokom redovnog radnog vremena kabineta). Električna aktivnost mozga se snima u budnosti neposredno pre spavanja, po uspavljivanju, tokom spavanja i u budnom stanju nakon spavanja. Snimanje traje 40 – 45 minuta. Ovim snimanjem mogu se registrovati promene u električnoj aktivnosti mozga koje nije moguće dobiti standardnim EEG snimanjem, a koje su izuzetno značajne za postavljanje dijagnoze epilepsije i drugih bolesti.

Indikacije / zašto se radi EEG posle deprivacije spavanja?

Koristi se u ispitivanju bolesnika koji su imali krize svesti, koji su gubili svest ili u ispitivanju kriza svesti kod bolesnika kod kojih se najčešće javljaju noću.

Kako se izvodi ova dijagnostička procedura?

  • Postavlja se specijalna kapa na kojoj su elektrode.
  • Snimanje se izvodi u ležećem ili sedećem položaju sa zatvorenim očima, u poziciji koja je Vama ugodna. Prvo se snima osnovni EEG tokom 10 minuta.  Tokom snimanja osnovnog EEG-a biće potrebno da otvarate ili zatvarate oči ili da dišete duboko. Na kraju snimanja se koristi trepćuće svetlo.
  • Nakon toga se EEG snima kada spavate i dok se budite.

Priprema:

  • Noć pre testa ne smete da spavate.
  • Ukoliko se obavlja pregled nakon pacijalne deprivacije spavanja, smete da spavate najviše 4 sata.
  • Izbegavajte konzumiranje napitaka sa kofeinom (kafa, čaj, koka kola) zato što mogu uticati na rezultate ispitivanja.

Nakon pregleda:

  • Preporučuje se da se odmorite i naspavate i da tog dana ne upravljate motornim vozilom.

Elektroencefalografiju, kao i pregled naših neurologa, možete zakazati telefonom na 018 / 42 57 213064 / 860 91 41063 / 80 55 456 ili na ovom linku.

Tim naših neurologa

Mirjana Spasić

Prof. dr sci. med. specijalista neuropsihijatrije

Gordana Đorđević

Prof. dr sci. med. specijalista neurologije

Srboljub Jolić

Dr med. specijalista neuropsihijatrije

Nikola Vukašinović

Dr med. specijalista neurologije

Neurologija

Neke od najčešćih bolesti i stanja kojima se bavi neurologija su: Moždani udar i druge cerebrovaskularne bolesti Alchajmerova bolest Parkinsonova bole...

Kolor dopler arterija vrata

Kolor dopler arterija vrata predstavlja neinvazinu, neškodljivu i bezbolnu ultrazvučnu metodu, koja primenom Dopler-ovog efekta na precizan način ispi...

Moždani udar

Najveću pažnju poklanjamo cerebrovaskularnim bolestima, u narodu poznatim kao šlog ili moždani udar prvenstveno zbog najveće zastupljenosti u populaci...

Glavobolje

Bol u glavi i licu može nastati iz mnogo razloga. Glavobolje i bolovi lica mogu biti: primarni, kada predstavljaju bolest samu za sebe (migrena, glavo...