Kada i zašto potražiti dečijeg psihijatra ?

Posted on 08. 10. 2021.10. 12. 2021. by Kardio medika

Faze razvoja karakterišu i specifični problemi. U ranom periodu javljaju se poteškoće sa spavanjem, ishranom, formiranjem higijenskih i radnih navika. Polazak u vrtić i školu donosi nove izazove, poremećaj pažnje i poteškoće u učenju, otpor prema autoritetu, suočavanje i neslaganje sa vršnjacima. Važno je uočiti i blagovremeno reagovati na pojavu ovakvih i sličnih problema pre adolescencije, kada se sve produbljuje i pojačava, a uticaj na dete zahteva mnogo više napora i umeća.

Neslaganje u porodici, razvod roditelja i odvajanje, gubitak člana porodice i niz nepredviđenih okolnosti idealna su podloga za emocionalne i razvojne probleme. Sve ovo može dovesti do pojave strahova, nesigurnosti, socijalno neprihvatljivih oblika ponašanja i psihosomatskih oboljenja.

Prirodno je da su roditelji zabrinuti za telesno i mentalno zdravlje svoje dece. Mnogi roditelji korektno i fleksibilno sagledavaju svoju decu. Ipak, neki drugi roditelji brinu da li njhova beba, dete ili tinejdžer imaju psihički problem. Ove brige mogu biti u vezi različitih pitanja, npr:

Da li se dete ispravno razvija u odnosu na očekivani razvoj za uzrast?
Da li je dete emocionalno zadovoljno?
Da li je ono što dete priča, misli i oseća očekivano i adekvatno?
Da li je detetovo ponašanje normalno npr. po pitanju ishrane, spavanja, ponašanja u školi, slaganja sa porodicom i prijateljima, savladavanja stresa i kontrole besa?
U pojašnjavanju ovih dilema, mogu pomoći dečiji i adolescentni psihijatri.
Najuopšteniji odgovor je da su dete i tinejdžer psihički normalno razvijeni kada se u datim godinama, oni potpuno uključuju i uživaju u:
-Učenju novih školskih veština, odlaska u školu ,
– Odnosima u porodici, sa vršnjacima, prijateljima,
-Igri.

Roditelji prvo diskutuju o brigama u vezi normalnosti svoje dece sa članovima porodice, prijateljima ili sa doktorom, školskim savetnikom, sveštenim licem, a ponekad i vračarama i gatarama.

Svi oni mogu pomoći roditeljima isključivo ukoliko usmere porodicu prema dečijem psihijatru, koji će pažljivo saslušati roditelje o njihovim brigama u vezi ponašanja dece i pomoći im da sagledaju:

– Hronične faktore koji vode do razvoja dečijih razvojnih problema,
– Kratkoročne faktore koji aktiviraju ili će aktivirati dečije probleme,
– Faktore koji pomažu da problemi opstaju,
– Uticaj drugih medicinskih stanja na razvoj problema,
– Povezanost intelektualnog, socijalnog, emotivnog razvoja i sposobnost deteta sa zahtevima škole, porodičnog i socijalnog okruženja.

Dečiji i adolescentni psihijatar može:

1. Upoznati roditelje na koji način oni mogu da utiču na normalan razvoj i biti efektivniji u roditeljstvu
2. Da predloži aktivnost ili edukativni program za dete i/ili edukaciju roditelja, koja će podržati procese normalnog razvoja deteta i porodice, ili
3. Sprovesti kratko savetovanje da bi pomogao detetu i roditeljima sa manjim razvojnim problemima, stresnim životnim situacijama ili teškoćama nastalim zbog dečijeg temperamenta,
4. Preporučiti specifičan psihijatrijski tretman ukoliko pregledom ustanovi postojanje psihijatrijskog poremećaja.
5. Preporučiti specifičan psihoterapijski i socioterapijski program ukoliko pregledom utvrdi povezanost simptoma sa porodičnom disfunkcionalnošću ili lošim postupanjem prema detetu

Roditelji, bolje nego iko drugi, poznaju svoje dete i znaju šta je uobičajeno ponašanje za njihovo dete.

Ukoliko roditelj sumnja da dete ima problem, potrebno je potražiti profesionalnu pomoć. Ponekada je najvažniji upravo taj prvi korak u sticanju sigurnosti o postojanju problema, ali i kako se protiv njega boriti.

Dolazak sa detetom kod psihijatra ne znači da niste dobar roditelj , upravo je suprotno.
Psihijatar nije roditelj – ta uloga je samo Vaša !