Visoke temperature, kao i vremenske promene veliki su stres za organizam. Da bi se tako teško vreme lakše podnelo, preporučuje se da se pije dosta tečnosti, jede lagana hrana bogata vitaminima i ne preteruje sa fizičkim aktivnostima.
Većina ljudi nije pripremljena za visoke temperature, pa su one uglavnom razlog kolapsa. Lekari upozoravaju da su kod meteoropata moguće glavobolje, slabija koncentracija, razdražljivost i nesanica. Preporuka je da se radni dan planira prema prognozi, da izbegavaju stresne situacije, odmaraju se popodne ili šetaju na otvorenom.
Nagle promene temperature i atmosferskog pritiska, kao i vlažnosti vazduha negativno se odražavaju na hronične bolesnike. Promenljivo vreme čini da se većina ljudi oseća pospano i malaksalo.
Iz kuće ne bi trebalo izlaziti bez flašice vode, šetnju gradom ili sunčanje od 11 do 16 sati treba izbegavati.
Posebna pažnja se odnosi na naše rizične grupe pacijenata, kod kojih je istovremeno prisutno više bolesti (komorbiditeti). Konkretno, visoke temperature dovode do toga da se obilno znojimo, gubimo tečnost, a nedovoljno unosimo. Takođe, krvni sudovi se na toploti šire, posledično, kod preko 90% pacijenata što dovodi do pada krvnog pritiska.