Psihoterapija

Psihoterapija

Pandemija koronavirusa predstavlja kako epidemiološku, tako i psihološku krizu u kojoj se našlo naše društvo. Usled svakodnevnog pritiska koji stvaraju teme u vezi sa virusom COVID-19, a o kojima se raspravlja kako u medijima i na društvenim mrežama, tako i u svakodnevnoj komunikaciji sa porodicom, ugroženo je mentalno zdravlje pacijenata.

Psihoterapija je način lečenja određenih smetnji, stanja, poremećaja ili bolesti koje su izazvane psihološkim razlozima i podrazumeva razgovor sa psihijatrom, psihologom ili drugim stručnjakom. Tokom ovog procesa psihoterapeut će naučiti pacijenta kako da razume, prihvati i adekvatno kontroliše svoja raspoloženja, osećanja, misli i postupke.

Psihoterapija Vam može pomoći da savladate  različite životne prepreke i pronađete uspešan način za rešavanje različitih životnih situacija usvajanjem zdravih mehanizama odbrane. Postoji više vrsta psihoterapije i svaka ima drugačiji pristup. Koji pristup će psihoterapeut primeniti zavisi od problema koji pacijent ima. Seansa sa psihoterapeutom traje u proseku od 45 minuta do 1 sata.

Zašto se izvodi?

Većina osoba koje idu na psihoterapiju nema duševno oboljenje (psihički poremećaj), već im je mentalno zdravlje očuvano, ali su zbog određenih životnih situacija i stresova odlučile da potraže pomoć psihoterapeuta. Problemi zbog kojih se ljudi najčešće javljaju psihoterapeutu su: problemi u partnerskim odnosima (razvod braka, prekid dugogodišnje veze, lečenje steriliteta), stres na poslu, anksioznost (nervoza) zbog različitih razloga, smrt bliske osobe, gubitak posla, problemi sa spavanjem (insomnija) itd…

Psihoterapija može biti korisna u lečenju različitih duševnih oboljenja, i to:

  • Anksioznih poremećaja (OKP-opsesivno-kompulzivni, panični, post-traumatski stresni poremećaj)
  • Poremećaja raspoloženja (depresija ili bipolarni poremećaj)
  • Bolesti zavisnosti (alkoholizam, narkomanija ili zavisnost od kockanja)
  • Poremećaja u ishrani (anoreksija ili bulimija)
  • Poremećaja ličnosti (graničnog poremećaj ličnosti ili zavisni poremećaj ličnosti)
  • Šizofrenije i drugih psihotičnih poremećaja (psihički poremećaji kod kojih dolazi do gubitka kontakta sa realnošću)

Kako se izvodi?

  • Tokom ovog vida terapije psihoterapeut podstiče pacijenta da govori o svojim mislima, osećanjima, različitim problemima i životnim poteškoćama. Dešava se da je pacijentima neprijatno ili neugodno da govore o svojim problemima i osećanjima. Uloga psihoterapeuta je da tokom procesa psihoterapije pomogne pacijentu da ovaj problem prevaziđe i da razgovor o ličnim stvarima bude manje neugodan.
  • Psihoterapeut može pacijentu tražiti da uradi “domaći zadatak” – koji najčešće predstavlja neku praktičnu veštinu ili praktični način rešavanja problema koji terapeut želi da pacijent nauči i zapamti.
  • Pacijent ne treba oklevati u postavljanju pitanja psihoterapeutu.

Potencijalni rizici

Tokom terapije zbog intenzivnog emocionalnog doživljaja teme razgovora, pacijent ponekad može plakati, biti uznemiren ili osećati bes. Takođe,normalno je da posle seansi pacijent ponekad oseća psihičku ili fizičku iscrpljenost.

Priprema

Psihoterapija se sprovodi kod osoba koje ispunjavaju nekoliko osnovnih uslova:

  • imaju smetnje u čijoj su pozadini psihološki uzroci,
  • svesni da im je potrebna stručna pomoć,
  • motivisani su da ovim putem ublaže ili otklone svoje tegobe i patnje,
  • žele da na iskren, istinit i otvoren način govore o sebi i svojim problemima.

Poverenje

Razgovori pacijenta i psihoterapeuta i sadržina istih su strogo poverljivi.

Psihoterapiju kod Prof. dr Olivere Žikić, Prof.dr Gordane Nikolić i Doc. dr Maje Simonović možete zakazati telefonom na 018 / 42 57 213, 064 / 860 91 41, 063 / 80 55 456 ili na ovom linku.

Psihijatrija

Psihijatrijski pregled se odvija kroz razgovor sa psihijatrom. Lekar postavlja pitanja kojima nastoji da što bolje upozna pacijentove poteškoće, okoln...

Saznajte više