Alergija: šta je, kako nastaje i koji su simptomi?

12. 04. 2024.

Alergija: šta je, kako nastaje i koji su simptomi?

 

Alergija je bolest imunog sistema koju karakteriše hipersenzitivna reakcija na određeni spoljni stimulus. Prevalencija alergija i broj alergičara u svetu je i dalje u porastu. Zašto se javlja alergija i koje vrste alergena poznajemo?

Šta je to alergija?

Alergija je naziv za oboljenje imunog sistema čoveka, kod kog dolazi do imunopatološke reakcije na određeni negativni stimulus iz spoljašnje sredine za organizam alergičara.

Date supstance (stimulansi) su prirodne za zdravog pojedinca i uglavnom nisu štetne po zdravlje. Međutim, ovo se ne odnosi samo na osobe koje pate od alergija, jer njihov imuni sistem procenjuje date supstance kao strane ili opasne. Alergija ima različite oblike, manifestacije i simptome. Od blažih lokalnih manifestacija (kijanje, svrab očiju, začepljen nos), reakcije celog tela ili kombinovane do anafilaktičkog šoka.

Alergijska hipersenzitivna reakcija tela nastaje kada u telo uđe „štetni“ stimulus. Tokom alergijske reakcije i prodiranja alergena u organizam, telo reaguje  povećanjem količine histamina, koji je posledično odgovoran za alergijske štetne simptome i manifestacije.

„Broj ljudi sa alergijama u svetu se stalno povećava. Najmanje 25% stanovništva razvijenih zemalja je alergično na određeni alergen.“

Uzroci alergija

Pojava alergije trenutno nije u potpunosti shvaćena u stručnoj javnosti. Međutim, alergija je uzrokovana patologijom imunog sistema, koji reaguje osetljivo na različite faktore i supstance. Genetska predispozicija i spoljni faktori tokom života pojedinca su uglavnom odgovorni za poremećaje imunog sistema. Primer spoljnog faktora je način života ili dugotrajna izloženost određenim supstancama iz spoljašnje sredine. Osoba može imati alergiju na jedan specifičan alergen ili na nekoliko nezavisnih alergena istovremeno.Međutim, postoji koncept unakrsne alergije, koji se često javlja na osnovu sličnosti pojedinačnih alergena.

Postoji nekoliko oblika imunoloških poremećaja, a alergija je samo jedan od njih:

Imunodeficijencija – nedovoljan i slab imuni sistem tela. Manifestuje se čestim infekcijama i nedovoljnim odgovorom na lečenje.

Autoimuna bolest – sopstveno telo se bori protiv sebe i ocenjuje sopstvene ćelije kao opasne.

Imunoproliferacija – bolest nastaje usled prekomernog rasta ili proliferacije ćelija. To uglavnom uključuje hematološke bolesti ili bolesti raka.

Alergija – preosetljivost imunog sistema. Organizam alergičara se brani od određenih supstanci koje su bezopasne za zdravog pojedinca.

 

Simptomi i vrste alergija:

Respiratorne alergije (hrkanje, zapušen nos, obilna sekrecija, kijanje, otoci jezika i sluznice, osećaj grebanja u grlu)

Alergijske manifestacije oka (crvenilo, svrab,…)

Alergije na koži :

1.ekcem sa svrabljivim osipom koji se često pojavljuje nakožnim naborima oko ruku,nogu i vrata, ali se može pojaviti ina drugim delovima tela

2.kontaktni dermatitis sa svrabljivim osipom koji peč

3.urtikarija sa svrabljivim otocima različitih veličina koji sečesto pojavljuju na koži, usnama i unutar usta ili usiju.

Alergije gastrointestinalnog trakta (mučnina, bolovi u stomaku, grčevi, dijareja, povraćanje)

Opšte alergije (slabost, umor, vrtoglavica,…)

Anafilaksa i anafilaktički šok

 

Dijagnostika

Alergiju i specifične alergene mora dijagnostikovati lekar specijalista – alergolog (alergolog-imunolog).

Prvi korak je osnovni pregled vidom, dodirom, sluhom i palpacijom. To uključuje uzimanje kompletne medicinske istorije sa naglaskom na porodičnu istoriju, kao i razgovor sa  pacijentom o njegovim kliničkim simptomima.

Osnova dijagnostičke procedure je kožni prick test.

Kao deo dijagnoze, pacijentu se može uzeti uzorak krvi da bi se odredio nivo specifičnih IgE antitela za alergene. Mogu se istražiti pojedinačni alergeni ili grupa određenih alergena. Ako se sumnja na poremećaj imunog sistema osim na alergiju, rade se laboratorijske pretrage na imunodeficijencije (odbrambena antitela/ćelijski imunitet), autoimunitet (autoantitela), inflamatorne parametre u krvi i antitela u kontekstu prevazilaženja ili trajanja infekcije u telo.

Alergološki pregled obično uključuje funkcionalne testove (spirometrija, pregled pluća) ili mikrobiološke preglede (kultura sluzi iz gornjih disajnih puteva, pregled uzorka urina).

 

Prevencija i lečenje alergije

Lekovi iz grupe antihistaminika se koriste za ublažavanje simptoma alergija, ali ne deluju na uzrok, tj. ne mogu da izleče alergiju. Zato osobe koje su alergične na polen, ambroziju i druge biljke i korove treba da izbegavaju područja gde ove biljke rastu ili da se trude da se ne izlažu ovim alergenima u periodi kada one cvetaju.

Što se tiče alergije na hranu, osobe koje su alergične na bilo koju namirnicu bi trebalo da izbace tu namirnicu iz ishrane, kao i sve proizvode koji sadrže istu. Trebalo bi, takođe, u restoranima da naglase da su alergični na određene namirnice kako ne bi došlo do komplikacija tokom konzumiranja jela.

 

                                                                                                                ZAKAŽITE KOŽNI PRICK TEST