Čim počne oporavak, dete može jesti istu hranu kao i pre početka bolesti (uključujući i masnu hranu), da ne bi izgubilo u telesnoj težini. Po najnovijim preporukama su restriktivne dijete tokom proliva napuštene.
Treba imati na umu da virusni prolivi prave kratkotrajnu intoleranciju na laktozu pa ne treba davati mleko da se ne bi javile kiselkaste penušave stolice zbog nesvarene laktoze, ali se mogu davati fermentisani mlečni proizvodi (jogurt, kiselo mleko, sir), jer laktozu sadrže u znatno manjem procentu i ne produžavaju trajanje proliva, a lako su svarljivi i imaju probiotska svojstva.
Dojenje se ne prekida bilo da majka ili dete imaju proliv, naprotiv, treba povećati broj podoja u toku dana. Ukoliko je beba na adaptiranoj formuli a ima teži tok bolesti savetuje se kratkotrajno menjanje formule (tj. uvesti formulu bez laktoze-oznaka LF – Lactose Free) 7-10 dana.
Ukoliko dete odbija da jede ne treba ga terati, gubitak apetita je uobičajena posledica gastrointestinalnih infekcija, ali treba biti uporan što se tiče unosa tečnosti – po gutljaj ili kašičica na svakih nekoliko minuta. Ukoliko detetu dozvolite da popije punu čašu, vrlo verovatno će sve povratiti. Ako je dete upravo povratilo, sačekati 20 minuta da se opuste mišići želuca pa nastaviti napajanje po uputstvu.
Roditelji greše kada u prolivima smanjuju unos tečnosti i hrane iz straha da će povećati broj stolica – to odlaže oporavak, treba upravo suprotno, davati više tečnosti bez obzira što će ubrzo uslediti nova prolivasta stolica. Takođe je bitno blagovremeno uključiti probiotike koji ubrzavaju eliminaciju virusa iz creva.