Akutni gastroenteritis (‘stomačni virus’)

21. 08. 2024.

Akutni gastroenteritis (‘stomačni virus’)

 

Topli letnji dani nam donose česte crevne infekcije koje najčešće izazivaju virusi, i to: rotavirusnorovirus i adenovirus.

Akutni gastroenteritis tipično počinje bolom u stomaku i povraćanjem, zatim slede vodenaste eksplozivne stolice, nekada uz povišenu temperaturu.

 

 

Kada dete povraća ili ima učestale, vodenaste stolice, najbitnije je utvrditi da li je dete izgubilo značajnu količinu tečnosti, tj. da li je dete dehidriralo.

Simptomi dehidracije su: suv i lepljiv jezik, ređe mokri, a mokraća je tamnije boje, dete je malaksalo ili je pospanije, ubrzano mu kuca srce – u tom slučaju se treba obratiti pedijatru.

Roditelji nekada insistiraju da se „uključi“ infuzija, međutim, ukoliko dete nije lošeg opšteg stanja i prihvata unos tečnosti na usta, lekari se pre odlučuju za rastvore za rehidraciju, koji se piju. Efekat je isti, kao i da je dete primilo tečnost venski putem infuzije.

 

 

Na tržištu se nalaze brojni rastvori za oralnu rehidraciju i po sastavu su kombinacija glukoze, natrijuma, kalijuma, bikarbonata, što ih čini neukusnim, ali su za decu bolji od kupovne supe iz kesice koja im se često daje u prolivima (domaća supa je za dečiji uzrast bolja opcija).

Pravila nadoknade tečnosti 

Predlaže se da dete za četiri sata popije minimalno 50ml tečnosti za svaki kilogram telesne mase (npr za dete telesne mase 10kg, to je zapremina od 500ml). Ukoliko se tegobe nastave ista zapremina tečnosti se daje i tokom naredna 4 sata. Nakon 6 sati od započinjanja rehidracije (bilo infuzijom ili na usta), detetu se nudi lagani obrok u vidu dvopeka uz nezaslađeni čaj (čaj od kamilice je jedini bezbedan) ili bareni/pečeni krompir, šargarepa, banana, pečena jabuka, krekeri. Ne davati tada hranu koja nadima, industrijske voćne sokove (sadrže dosta šećera, a šećer tada stimuliše crevnu peristaltiku i produžava proliv), isto važi i za Koka-kolu (sadrži kofein koji podstiče uriniranje što može da ubrza dehidrataciju

 

 

Čim počne oporavak, dete može jesti istu hranu kao i pre početka bolesti (uključujući i masnu hranu), da ne bi izgubilo u telesnoj težini. Po najnovijim preporukama su restriktivne dijete tokom proliva napuštene.

Treba imati na umu da virusni prolivi prave kratkotrajnu intoleranciju na laktozu pa ne treba davati mleko da se ne bi javile kiselkaste penušave stolice zbog nesvarene laktoze, ali se mogu davati fermentisani mlečni proizvodi (jogurt, kiselo mleko, sir), jer laktozu sadrže u znatno manjem procentu i ne produžavaju trajanje proliva, a lako su svarljivi i imaju probiotska svojstva.

Dojenje se ne prekida bilo da majka ili dete imaju proliv, naprotiv, treba povećati broj podoja u toku dana. Ukoliko je beba na adaptiranoj formuli a ima teži tok bolesti savetuje se kratkotrajno menjanje formule (tj. uvesti formulu bez laktoze-oznaka LF – Lactose Free) 7-10 dana.

Ukoliko dete odbija da jede ne treba ga terati, gubitak apetita je uobičajena posledica gastrointestinalnih infekcija, ali treba biti uporan što se tiče unosa tečnosti – po gutljaj ili kašičica na svakih nekoliko minuta. Ukoliko detetu dozvolite da popije punu čašu, vrlo verovatno će sve povratiti. Ako je dete upravo povratilo, sačekati 20 minuta da se opuste mišići želuca pa nastaviti napajanje po uputstvu.

Roditelji greše kada u prolivima smanjuju unos tečnosti i hrane iz straha da će povećati broj stolica – to odlaže oporavak, treba upravo suprotno, davati više tečnosti bez obzira što će ubrzo uslediti nova prolivasta stolica. Takođe je bitno blagovremeno uključiti probiotike koji ubrzavaju eliminaciju virusa iz creva.

 

Prevencija crevnih infekcija

Prevencija se ogleda u što češćem pranju ruku jer se ovi virusi prenose: prljavim rukama, neopranim namirnicama, preko predmeta (telefoni, kvake, igračke – zadržavaju se na njima danima), toaletnih površina, moguće ih je dobiti i nakon kupanja u bazenu (progutana voda iz bazena). U bazensku vodu ih unese dete koje je prethodnih dana imalo proliv, zato što se crevni virusi izlučuju stolicom i nekoliko dana nakon što je dete ozdravilo.