Ateroskleroza i faktori rizika

Hiperkalorična ishrana – ishrana bogata životinjskim mastima i ugljenim hidratima dovodi do razvoja ateroskleroze. Tim pre ukoliko je još i siromašna vitaminima, mineralima, aminokiselinama i esencijalnim masnim kiselinama.Osobe koje imaju visok LDL(holesterol male gustine), a nizak HDL(holesterol velike gustine) imaju veći rizik od nastanka problema sa prohodnošću krvnih sudova.

Gojaznost – sama za sebe ne mora biti siguran put ka aterosklerozi. Medjutim, gojaznost je često udružena sa arterijskom hipertenzijom, dijabetesom, slabom fizičkom aktivnošću, što može biti okidač za razvoj raznih kardio-vaskularnih bolesti

Dijabetes – je definitivno bitan faktor rizika za nastanak ateroskleroze, pod uticajem specifičnih metaboličkih poremećaja koji dovode do promena na arterijama mnogih organa.

Cigarete – duvanski dim izaziva spazme krvnih sudova, što utiče na razvoj ateroskleroze.

Nedostatak fizičke aktivnosti – poznato je da fizički aktivne osobe imaju znatno bolju vazomotornu regulaciju, te da osobe koje svoj profesionalni rad obavljaju sedeći češće oboljevaju od ateroskleroze, nego što je to slučaj kod fizičkih radnika.

Stresne situacije – Uticaj stresnih situacija na razvoj koronarnih bolesti je mnogo veći nego što se to u praksi priznaje. Sve velike i nagle životne promene, kao i konstantna izloženost stresu utiču ne samo na nervni sistem, već i na kardio-vaskularni i endokrini, što za sobom može ostaviti negativne posledice na opšte zdravstveno stanje.