Šta je normalan krvni pritisak kod kuće?

• Prosečan normalni krvni pritisak izmeren u kućnim uslovima u odsustvu tegoba je 120 do 135 mmHg za sistolni (gornji) i 70 do 80 mmHg za dijastolni (donji), puls 60 do 75/min.
• Sistolni (gornji) krvni pritisak od 135 mmHg ili više i/ili dijastolni (donji) od 85 mmHg ili više, u kućnim uslovima, u miru, u periodu bez subjektivnih tegoba, smatra se povišenim krvnim pritiskom.

U slučaju sumnje na tačnost vrednosti, ponovite merenje za 3-5 minuta i upišite srednju vrednost, ili izaberite „realniju“ vrednost (tačnost dosadašnjih digitalnih aparata je oko 80% !).

Prosečna vrednost krvnog pritiska i pulsa u toku nekoliko dana pre zakazanog pregleda, dopunjuje merenje u ordinaciji i pomaže lekaru da napravi preciznu procenu pri doziranju lekova.

Ključna je uloga medicinske sestre u edukaciji, podršci i korigovanju terapije kod pacijenata.

Visok krvni pritisak izmeren u jednom aktu ne bi trebalo da bude alarmantan, osim veoma visokih vrednosti koje opstaju i posle dovoljnog perioda odmora ili su u pratnji teških simptoma (npr. kratak dah, vrtoglavice, zujanje u ušima, bol u grudima, slabost ruku ili nogu, teškoće u govoru).

S druge strane, krvni pritisak može biti nizak u ordinaciji, dok je samo – izmereni krvni pritisak kod kuće visok “maskirna hipertenzija”.

U nekim slučajevima samo-izmereni krvni pritisak kod kuće može biti znatno niži od merenja u ordinaciji. Ova pojava je vrlo česta i poznata pod nazivom „hipertenzija belog mantila“.

Ovi primeri zahtevaju pažljivu procenu od strane lekara koji može tražiti dalje analize i ponovno praćenje krvnog pritiska kod kuće i/ili aparatom za 24h monitoring krvnog pritiska.

Merenje krvnog pritiska u trenutku psihičkog uznemirenja, stresa, straha, bola ili drugih subjektivnih tegoba može da vas zavara, izbezumi i da završite u hitnoj pomoći.

Merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima

1. Pre merenja, najmanje 5 minuta se primirite, 30 minuta bez fizičke aktivnosti, bez pušenja, jela, konzumiranja kofeinskih napitaka.
2. Budite smireni, relaksirani, ne prekrštajte noge.
3. Sedite i odmorite se. Ispruženu ruku položite na sto, postavite manžetnu na nadlakticu u nivou srca a aparat na stolu pored ruke.
4. Ne treba razgovarati tokom merenja.
5. Vrednosti merenja upišite u dnevnik uz eventualni komentar: razlog merenja u tom trenutku i šta je predhodilo.
6. Preporučuje se digitalni samomerač sa manžetnom na nadlaktici.

Koliko često treba meriti krvni pritisak kod kuće?

• Za početnu procenu hipertenzije i ocenu efekata antihipertenzivnih lekova, krvni pritisak kod kuće treba meriti najmanje 3, a po mogućstvu 7 dana.
• Merenje treba da bude ujutru (pola sata, sat nakon buđenja i pre uzimanja leka) i uveče (pre jela). Povremeno pritisak meriti i u podne.
• Redovno upisujte vaša merenja u dnevnik pritiska.
• Izračunajte prosek svih merenja (srednju vrednost pritiska i pulsa za jutro i veče), osim prvog dana.

U slučaju odstupanja od preporučenih srednjih vrednosti pritiska i pulsa, nakon dogovorenog broja dana merenja možete proslediti odgovornoj medicinskoj sestri:

• Po uputstvu preko sajta ordinacije (www.kardiomedika.com)
• Javite srednje vrednosti merenja preko telefona ili aplikacije na Vašem mobilnom telefonu.

Merenje krvnog pritiska u ordinaciji lekara ne daje pravu sliku o Vašem pritisku.

Terapija hipertenzije podrazumeva istovremenu promenu načina života i upotrebe lekova.

• Redukcija težine za 4kg snižava SP (gornji) za 10 mmHg, a DP (donji) za 4 mmHg.
• Redukcija unosa kuhinjske soli u ishrani (na 2.4 grama dnevno), snižava SP (gornji) za 2 do 8 mmHg.
• Dijeta bogata voćem, povrćem i nezasićenim masnim kiselinama snižava SP (gornji) za 4.5 mmHg a DP (donji) za 5.5 mmHg.
• Vežbe, kao što su šetnja ili plivanje 30 minuta dnevno, 3 do 4 dana nedeljno, snižavaju SP (gornji) za 4 do 8 mmHg.
• Ograničena upotreba alkohola na 20 do 30 ml dnevno za muškarce i 10 do 20 ml za žene, snižava SP (gornji) za 2 do 3 mmHg.

Neophodno je lečiti hipertenziju, jer se time dovodi do:

• Smanjenja nastanka moždanog udara za 35 – 40%,
• Smanjenja nastanka akutnog infarkta srca za 20 – 25%,
• Smanjenja nastanka srčane insuficijencije za više od 50%.

Zašto najveći broj pacijenata (nekada i preko 80%) ima loše regulisane vrednosti krvnog pritiska?

• polovina pacijenata ne zna da ima hipertenziju,
• polovina onih koji znaju se ne leči,
• polovina  onih koji se leči, ne uzima redovno terapiju, ili se ne leči  pravilno,
• oko 30% lečenih dostiže ciljne vrednosti krvnog pritiska – pomerimo procente – zajedno.

Evropsko udruženje za hipertenziju u svojim najnovijim vodičima za hipertenziju preporučuju kontrolu krvnog pritiska u kućnim uslovima na digitalnim samomeračima sa manžetnom na nadlaktici.

Dobra vest:
Svi naši pacijenti imaju dobru regulaciju pritiska i pulsa !

Šta uraditi u slučaju izmerenih povišenih vrednosti krvnog pritiska?

1. Ne paničiti!

2. Ponoviti merenje ali za 3-5 minuta.

3. Razmisliti o uzroku povećanih vrednosti pritiska:

• Neredovno uziman propisani lek prethodnih dana.
• Izmeren pritisak u trenutku panike, stresa, fizičkog napora ili u periodu trajanja bola (ili druge vrste tegoba).
• Merenje pritiska na neispravnom digitalnom kućnom aparatu, zglobnom – ručnom ili samomerenje klasičnim aparatom sa pumpicom.
• Konzumiranje namirnica sa visokim procentom soli.
• Podatak da su prethodnih dana vrednosti pritiska već bile granične ili lako povišene.

U slučaju da su isključeni prethodno navedeni uzroci i da su izmerene vrednosti pritiska preko 180/110 mmHg koji se održava i nakon dovoljnog perioda odmora, uzetog sedativa ili su praćene zujanjem u ušima, vrtoglavicom, kratkim dahom, teškoćama u govoru, bolovima u grudima – javiti se edukovanoj kardiološkoj sestri poliklinike Kardio Medike koja će Vam u saradnji sa kardiologom dati dalje smernice.

Uslov dobre regulacije krvnog pritiska

• Merenje krvnog pritiska dva puta nedeljno u odsustvu tegoba
• Redovno uzimanje propisane terapije
• Nakon uspešne regulacije krvnog pritiska potrebno je povremeno merenje vrednosti i redovne kontrole
• Pridržavanje vodiča uz eventualne konsultacije.