Međunarodni dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća

Prema aktuelnim podacima Svetske zdravstvene organizacije, od hronične opstruktivne bolesti pluća boluje oko 50 miliona ljudi i svake godine umre skoro 3 miliona obolelih osoba. Procenjuje se da u Srbiji ima između 400.000 i 600.000 pacijenata, dok je procena da u svetu od ove bolesti boluje 210 miliona ljudi, dok je skoro 90 odsto smrtnih slučajeva od HOBP zabeleženo u razvijenim i srednje razvijenim zemljama.

HOBP se u velikom procentu ne dijagnostikuje i skorašnji podaci ukazuju da 25% do 50 % ljudi sa klinički značajnim HOBP ne znaju da su bolesni.

Termin hronična opstruktivna bolest pluća je objedinio i zamenio dve ranije korišćene dijagnoze, emfizem pluća i hronični bronhitis. Bolesnici najčešće imaju kombinovane obe bolesti, mada mogu biti više ispoljene karakteristike jedne ili druge bolesti. Kod nekih bolesnika sa HOBP istovremeno postoji i astma.

HOBP je trenutno četvrti uzrok smrtnog ishoda, a predvidjanja kažu da će 2020 biti treći uzrok smrti. Procenjuje se da kod nas 10% osoba iznad 40 godine života ima HOBP.

Kod većine obolelih direktan krivac je pušenje. Što je pušački staž duži i količina popušenih cigareta veća, veća je i verovatnoća za nastanak HOBP. Bolest nastaje podmuklo i neprimetno.

HOBP je bolest koja se može sprečiti i lečiti ukoliko se otkrije na vreme. Rano prepoznavanje bolesti sigurno pomaže u zaustavljanju njenog razvoja i usporava oštećenje plućne funkcije.

Faktori rizika?

Pušenje cigareta glavni je faktor rizika za HOBP, jer je inicijalni pokretač oksidativnog stresa i inflamatornog odgovora.

Ostali faktori rizika su: urođeni deficit alfa-1 antitripsina, astma i bronhijalna hiperreaktivnost, poremećaji rasta i razvoja pluća in utero i tokom detinjstva i adolescencije, profesijska ekspozicija organskim i neorganskim supstancijama i gasovima, aerozagađenje u kući (npr. grejanje i kuvanje na otvorenom ognjištu ili pomoću uglja, drva i drugih organskih goriva) i spoljnoj sredini (npr. izduvni gasovi automobila, sumpor dioksid, azotni oksid, čvrste čestice), česte respiratorne infekcije u detinjstvu, lošije ekonomsko stanje.

Koji su simtpomi HOBP?

Prvi simptomi su kašalj i osećaj kratkog daha, tj. bržeg zamaranja u naporu. Kako većina pušača smatra da je kašalj “normalna pojava“ ne obraćaju se na vreme lekaru za pomoć. Vremenom dolazi do postepenog i sve većeg propadanja plućne funkcije, što se manifestuje sve češćom pojavom „bronhitisa“tj. svaka prehlada se „spusti na pluća“, pa se javlja osećaj škripanja u grudima dok tolerancija napora postaje sve manja.

U početku se osećaj teškog disanja, “tesnih pluća i zaduvavanja“ javlja pri većem naporu kao što je hod uz brdo ili penjanje uz stepenice, ali sa progresijom bolesti i propadanjem plućne funkcije tegobe se javljaju pri hodu po ravnom. U teškom stadijumu bolesti problem predstavljaju i redovne životne aktivnost kao što je kupanje, odlazak u toalet, i slično. Uporedo sa progresivnim opadanjem plućne funkcije, simptomi postaju sve gori, životne aktivnosti su sve više ograničene, da bi na kraju pacijent bio vezan za kuću.

HOBP je iscrpljujuće stanje koje ne samo da ima negativan uticaj na obolelog već i na ljude koji ga okružuju.

Kako se postavlja dijagnoza HOBP?

Nažalost HOBP se retko dijagnostikuje u početnom stadijumu. Mnogi pacijenti se javljaju lekaru tek kada izgube preko 50% plućne funkcije.

Prvi korak u postavljanju dijagnoze HOBP je dobar lekarski pregled, a on obuhvata detaljnu istoriju bolesti, naročito podatke o faktorima rizika, o pušenju kao i podatke u vezi sa radnim mestom, a zatim se obavlja brižljiv fizički pregled.

Zlatan standard u dijagnostici HOBP je pregled plućne funkcije,tj spirometrija. U posebnim slučajevima se rade i dodatna ispitivanja pluća: pulsna oksimetrija, rendgenski snimak grudnog koša, kompjuterizovana tomografija grudnog koša. Spirometrija je jednostavan test, bezbolan, neškodljiv, može da se ponavlja više puta, pa bi svakako trebao da bude deo sistematskog pregleda,posebno kod pušača.

Spirometrijom se mogu otkriti početni stadijum HOBP dok osoba još i ne oseća tegobe, ili su one vrlo blage i ne remete životnu aktivnost. U ranim stadijumima sa prestankom pušenja prestaje i progresija bolesti, dok se u slučajeveima teže HOBP pored prestanka pušenja uvode i lekovi.

Ko treba da testira funkciju pluća?

Dugogodišnji pušači, naročito oni stariji od 40 godina
Osobe koje kašlju više puta tokom dana, skoro svaki dan
Osobe koje iskašljavaju skoro svaki dan
Osobe koje ostaju bez daha tokom lakših fizičkih aktivnosti (šetnje, penjanje uz stepenice, obavljanje kućnih poslova)
Osobe koje imaju utisak da se ne mogu nadisati vazduha

Lečenje i prognoza

Prestanak pušenja je najefikasnija i najisplatljivija mera za smanjenje rizika od HOBP. U stadijumima uznapredovale HOBP potrebno je pored prestanka pušenja primeniti farmakološke i nefarmakološke mere lečenja.

Lekovi za lečnje HOBP se primenjuju inhlatornim putem. Lekovi imaju za cilj da dovedu do bronhodilatacije (širenja disajnog puta) ali i smanjenja inflamacije ( zapaljenja). Lekovi se moraju koristiti redovno, kontinuirano, jer je i proces ošetećenja pluća nastao redovnom i kontinuiranom primenom duvana, pa zato često kažemo da se lekovi primenjuju isto toliko godina koliko je bio i pušački staž, ali ne 20 i više puta na dan, već samo 2-4 puta tokom dana.

Zato je važno istaći da je HOBP, bolest koja se može sprečiti i ako je rano otkrivena pravilno i uspešno lečiti. Veliki broj pacijenata, prvenstveno pušača, nije svestan svoje dijagnoze, pa se HOBP nažalost dijagnostikuje obično u već poodmaklom stadijumu.

Samo merama prevencije pušenja, aktivnostima za odvikavanje od pušenja, blagovremenim pregledima plućne funkcije kod pušača, moguće je smanjiti rizik od obolevanja i umiranja od HOBP.

ZAPAMTITE:

Prestanak pušenja je najbolji način da se spreči ili zaustavi dalje napredovanje HOBP.

U poliklinici Kardio medika možete izvršiti pregled specijaliste pulmologa, kompjutersko, precizno ispitivanje funkcije pluća (spirometrija) i to kako u poliklinici, tako i u kućnim uslovima. Po potrebi radi se ispitivanje funkcije pluća u fizičkom naporu (bronhoprovokacija). Takođe je moguća procena da li će i koliko disajni putevi reagovati na lek bronhodilatator (bronhodilatatorni test), kao i određivanje saturacije hemoglobina kiseonikom (pulsna oksimetrija).

Naš tim pulmologa Vam je na raspolaganju.