Međunarodni dan podizanja svesti o epilepsiji

26. 03. 2024.

Međunarodni dan podizanja svesti o epilepsiji

Posted on by Kardio medika

 

 

Internacionalni „ljubičasti dan“, kada se pruža podrška obolelima od epilepsije, obeležava se 26. marta. Ljudi širom sveta u znak solidarnosti nose – ljubičasto, i podiže se svest o ovoj hroničnoj neurološkoj bolesti.

Epilepsija je hronična neurološka bolest koja se pre svega manifestuje ponavljanim i nepredvidivim epizodama prekida normalne funkcije mozga. Ove epizode predstavljaju epileptičke napade. Prepoznavanje epileptičkog napada je osnova postavljanja dijagnoze epilepsije.

  • Jedan napad u životu ne znači epilepsiju kao bolest!

 

Pod epileptičkim napadom se podrazumeva prolazna pojava simptoma i/ili znakova, koji su posledica nenormalne, prekomerne ili hipersinhrone aktivnosti neurona u mozgu. Termin napad u sebi sadrži odrednice: paroksizmalnost (naglost), iznenadnost (neočekivanost), tranzitornost (prolaznost) i kratkotrajnost.  Prosečno trajanje Epi napada je oko jedan minut.

Tipičan toničko-klonički napad retko traje duže od pet minuta. Duže trajanje od pet minuta, obično ukoliko se ne prekine upotrebom medikamenata, traje trideset ili više minuta i tada to nazivamo epileptički status. Epileptički status je ozbiljan zdravstveni problem i  može ugroziti život pacijenta.

1 od 100 osoba ima epilepsiju

Imajući u vidu činjenicu da 1 od 100 osoba ima epilepsiju, velika je verovatnoća da svako od nas poznaje nekoga ko boluje od epilepsije. Epileptični napad i njegovo ispoljavanje često nailaze na nerazumevanje okoline, a strah, predrasude i diskriminacija vezani za epilepsiju utiču na kvalitet života ljudi koji žive sa ovim stanjem, kao i njihovih porodica.

Zato je ključno podići svest o životu osoba sa epilepsijom, jer u velikoj većini slučajeva mnogo teže pada stigmatizacija nego sama bolest

Prva pomoć pri epileptičnom napadu

Epileptični napad onima koji mu prisustvuju može da deluje vrlo dramatično. Tokom najprepoznatljivijih napada telo se ukoči, udovi počinju ritmički da se trzaju. Uz to, osoba u toku napada može da ima i penu na ustima.  Zbog toga se svedoci napada često uspaniče i prave greške koje otežavaju oporavak osobi koja doživljava napada.

Evo kako pravilno postupiti:  

  • Budite pribrani – ostanite uz osobu koja je doživela napad
  • Posmatrače držite po strani
  • Obratite pažnju na vreme trajanja napada
  • Sprečite povređivanje – uklonite sve tvrde predmete iz okoline, otkopčajte ili popustite tesnu odeću
  • Stavite nešto mekano ispod glave osobe koja doživljava napad
  • Ne sputavajte pokrete osobe koja ima napad, ne stavljajte ništa u usta toj osobi
  • Osobu lagano okrenite na levu stranu; čim bude moguće pomozite sa disanjem
  • Uspostavite komunikaciju kako biste se uverili da se osobi zaista povratila svest
  • Umirite i ohrabrite osobu
  • Ne dajte joj da pije vodu, tablete ili da uzima hranu dok potpuno ne povrati svest i kominukaciju
  • Ostanite pored osobe dok se ne oporavi (5 do 20 minuta)
  • Pozovite hitnu pomoć na 194.

 

Pregled neurologa – epileptologa dr Tatjane Tošić i prof. dr Mirjane Spasić kao i Elektroencefalografiju (EEG) možete zakazati telefonom na 018 / 42 57 213, 064 / 860 91 41, 063 / 80 55 456 ili na ovom linku.