EEG – Elektroencefalografija je najčešće upotrebljavana dijagnostička metoda u neurologiji zbog svoje vrednosti u dijagnostici, jer detektuje abnormalnosti moždane aktivnosti, a pored toga je bezopasna, bezbolna, jednostavna i relativno jeftina, bez rizika od zračenja ili drugih posledica. Ima brojne kliničke i istraživačke indikacije.
Primarno, EEG se koristi za dijagnostikovanje epilepsije, diferenciranje epileptičnih od neepileptičnih napada i dijagnostikovanje pojedinih epileptičnih sindroma, što joj daje osnovni klinički značaj.
Kada se radi EEG?
Lekar će Vas uputiti da snimite EEG, ako mu se požalite na bilo koju od već navedenih smetnji, i kod sledećih oboljenja:
- encefalitisi
- vaskularna oštećenja mozga
- intoksikacije
- kraniocerebralne povrede
- tumorski procesi u mozgu
- degenerativna oboljenja mozga
I ako Vam niko nije savetovao, obavezno sami tražite snimanje EEG-a kada:
- vas boli glava
- imate problema sa spavanjem
- patite od nesanice
- gubili ste svest
- imate epilepsiju
- imate vrtoglavicu
- nesigurni ste pri hodu
- imali ste udar u glavu (saobraćajna nesreća, udarac…) sa ili bez gubitka svesti
- teže se snalazite u prostoru- slabije pamtite
Analizom talasa moždane aktivnosti mogu se dijagnostikovati mnoga oboljenja mozga.