Psihijatrijski pregled se odvija kroz razgovor sa psihijatrom. Lekar postavlja pitanja kojima nastoji da što bolje upozna pacijentove poteškoće, okolnosti koje su do njih dovele, važne činjenice iz prošlosti povezane sa aktualnim poteškoćama, kao i sve druge činjenice koje su bitne za dijagnosticiranje stanja i primenu odgovarajuće terapije.
Prvi pregled traje oko sat vremena, dok su kontrolni pregledi kraći.
Pregled psihijatra je potreban kod postojanja psihičkih smetnji koje remete naš svakodnevni život. Najčešće se radi o stanju konstantne napetosti, zabrinutosti, napada panike i gušenja, straha, misli i postupaka za koje verujemo da ih nismo u stanju kontrolisati, teškoća sa spavanjem, učestalog budjenja noću, naglašenog osećaja umora, bezvoljnosti, nesposobnosti osećanja sreće i zadovoljstva, nezainteresovanosti za dešavanja u okruženju, poremećaja koncentracije, poteškoća sa pamćenjem i prisećanjem, smanjenjem ukupnih intelektualnih sposobnosti, kao i moguće pojačane potrebe za uzimanjem lekova, cigareta, alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci.
Takođe, važno je da psihijatru prijavite ukoliko bolujete od neke hronične bolesti, i ako ste na terapiji nekim lekovima. Ovo je bitno jer neki lekovi stupaju u međusobne interakcije što može dovesti ili do smanjene efikasnosti leka ili do pojave neželjenih reakcija.
Bolesti i stanja koja će lečiti psihijatar:
Anksiozni poremećaji:
- panični poremećaj
- agorafobija
- socijalna fobija
- jednostavna fobija
- generalizovani anksiozni poremećaj
- opsesivno – kompulzivni poremećaj
- anksiozno – depresivni poremećaj
Afektivni poremećaji:
- depresija
- distimija
- bipolarni poremećaj (manično – depresivni poremećaj)
Reaktivna stanja i stanja povezana sa stresom
Organski i simptomatski mentalni poremećaji
Akutni psihotični poremećaji
Psihotični poremećaji
Na kraju razgovora psihijatar će predložiti plan lečenja.
Šta je psihoterapija?
Psihoterapija je način lečenja određenih smetnji, stanja, poremećaja ili bolesti koje su izazvane psihološkim razlozima i podrazumeva razgovor sa psihijatrom, psihologom ili drugim stručnjakom. Tokom ovog procesa psihoterapeut će naučiti pacijenta kako da razume, prihvati i adekvatno kontroliše svoja raspoloženja, osećanja, misli i postupke. Psihoterapija Vam može pomoći u savlađivanju različitih životnih prepreka i pronalaženju uspešnih načina za rešavanje različitih životnih situacija usvajanjem zdravih mehanizama odbrane. Postoji više vrsta psihoterapije i svaka ima drugačiji pristup. Koji pristup će psihoterapeut primeniti zavisi od problema koji pacijent ima. Seansa sa psihoterapeutom traje u proseku od 45 minuta do 1 sata.
Zašto se izvodi ?
• Većina osoba koje idu na psihoterapiju nema duševno oboljenje (psihički poremećaj), već im je mentalno zdravlje očuvano, ali su zbog određenih životnih situacija i stresova odlučile da potraže pomoć psihoterapeuta. Problemi zbog kojih se ljudi najčešće javljaju psihoterapeutu su: problemi u partnerskim odnosima (razvod braka, prekid dugogodišnje veze, lečenje steriliteta), stres na poslu, anksioznost (nervoza) zbog različitih razloga, smrt bliske osobe, gubitak posla, problemi sa spavanjem (insomnija) itd….
Psihoterapija može biti korisna u lečenju različitih duševnih oboljenja, i to:
• Anksioznih poremećaja (OKP-opsesivno-kompulzivni, panični, post-traumatski stresni poremećaj)
• Poremećaja raspoloženja ( depresija ili bipolarni poremećaj )
• Bolesti zavisnosti (alkoholizam, narkomanija ili zavisnost od kockanja)
• Poremećaja u ishrani (anoreksija ili bulimija)
• Poremećaja ličnosti (graničnog poremećaj ličnosti ili zavisni poremećaj ličnosti)
• Šizofrenije i drugih psihotičkih poremećaja (psihički poremećaji kod kojih dolazi do gubitka kontakta sa realnošću)
Kako se izvodi ?
• Tokom ovog vida terapije psihoterapeut podstiče pacijenta da govori o svojim mislima, osećanjima, različitim problemima i životnim poteškoćama. Dešava se da je pacijentima neprijatno ili neugodno da govore o svojim problemima i osećanjima. Uloga psihoterapeuta je da tokom procesa psihoterapije pomogne pacijentu da ovaj problem prevaziđ i da razgovor o ličnim stvarima bude manje neugodan.
• Psihoterapeut može pacijentu tražiti da uradi „domaći zadatak“ – koji najčešće predstavlja neku praktičnu veštinu ili praktični našin rešavanja problema koji terapeut želi da pacijent nauči i zapamti.
• Pacijent ne treba oklevati u postavljanju pitanja psihoterapeutu.
Razgovori pacijenta i psihoterapeuta i sadržina istih su strogo poverljivi.
