Pregled nefrologa je subspecijalistički pregled koji uključuje uzimanje detaljne anamneze zbog sumnje na bolest bubrega, merenje krvnog pritiska, fizikalni pregled srca, pluća i ekstermiteta. Pacijent se upućuje na dodatne analize: KS, glukoza, urin, urinokulture, briseve uretre, 24 h mokraća, krvne analize, funkcionalne pretrage bubrega, holter 24 h krvnog pritiska, UZV bubrega i mokraćne bešike kao i ostale pretrage ukoliko su indikovane.

Po preporuci lekara opšte prakse, prilikom smetnji sa mokrenjem, oticanjem nogu i lica, visokog krvnog pritiska kao i  bolovima u lumbalnim regijama.

Bol u bubregu i u leđima je teško razlikovati, međutim  bol u leđima se obično javlja u donjem delu neposredno iznad karlice. Bol u bubregu se obično javlja zbog kamena u bubregu ili urinarnom traktu.

Poliurija je termin za diurezu veću od 2500ml u toku 24h. Pojavu poliurije mogu prouzrokovati pojedina zdravstvena stanja, kao što je dijabetes melitus, dijabetes insipidus i prisustvo kamena u bubregu ili uzrok može biti Vaš način života.

Normalnu količinu izlučenog urina je teško definisati jer ona zavisi od Vašeg pola i doba života. Međutim, obično se  diureza od 2l smatra normalnom.

Poliurija je fiziološko stanje, ali ako je prisutna duži vremenski period onda je smatramo patološkom pojavom. Većina ljudi ovaj simptom uoči tokom noći, kada ovu pojavu zovemo noćnom poliurijom.

• Visoka temperatura
• Bol u leđima
• Slabost u nogama
• Iznenadni početak poliurije, naročito kod dece
• Noćno znojenje
• Gubitak na težini

Ovi simptomi mogu davati znake za pojavu poremećaja kičmene moždine, dijabetesa,  zapaljenja u bubregu ili raka. Čim primetite ove simptome posetite lekara. Lečenjem ćete brzo odkloniti uzrok pojave poliurije i produžiti Vaš život.

Insipidni dijabetes (lat. diabetes insipidus) je retka bolest koja se javlja kada vaši bubrezi nisu u stanju da sačuvaju vodu. Insipidni dijabetes se ne odnosi na dijabetes melitus , u ovom slučaju je mokraća bez ukusa, dok je kod dijabetesa melitusa mokraća slatkog ukusa. Diabetes insipidus možete imati bez dijabetesa melitusa, odnosno može ga imati bilo ko.

U ovom stanju dolazi do pojave poliurije sa osećajem žeđi, urin je razblažen i bez mirisa. Postoji nekoliko tipova dijabetes insipidus-a koji se vrlo često uspešno leče.

Dijaliza je postupak kojim se zamenjuju neke funkcije bubrega. Ovo lečenje može zameniti samo neke osnovne funkcije normalnog bubrega.

Dve najvažnije funkcija bubrega – uklanjanje viška vode u telu i uklanjanje otpadnih materija koje su se nakupile u krvi – kontrolišu se pomoću lečenja dijalizom.

Međutim, čak i sa ovim lečenjem, moraćete da pratite svoju ulogu u poštovanju pravilne ishrane da biste vodu i otpadne materije održavali na prihvatljivom nivou.

Ostale funkcije, kao što je uloga koju bubrezi imaju u izgradnji crvenih krvnih zrnaca i održavanju jakih kostiju, kontrolišu lekovi.

Dva glavna oblika dijalize su peritoneumska dijaliza i hemodijaliza. Hemodijaliza se odvija izvan tela, dok se peritoneumska dijaliza odvija u telu.

Obe vrste dijalize efikasne su u lečenju bolesti bubrega. Izbor između njih zavisi uglavnom od vaših ličnih želja i izbora u načinu života, ali i od opšteg zdravstvenog stanja.

Možete imati zdravstveno stanje koje bi učinilo da jedna ili druga bude bolji izbor – vaš lekar može da vas savetuje u vezi sa tim.

Broj hroničnih bubrežnih bolesnika u našoj zemlji je u rapidnom porastu. Tome najviše doprinosi porast obolevanja od dijabetesa i hipertenzije, a ti pacijenti , po pravilu , imaju i nefropatiju , odnosno oštećenje bubrega.

Nefropatija dalje vodi u hroničnu bubrežnu slabost, a ova u kardiovaskularne bolesti , pa i smrt.

Gotovo da nema bubrežne bolesti koja u krajnjem stadijumu nema bubrežnu slabost.

Rizik od oštećenja bubrega povećava se sa starenjem. Već od 40. godine života, jačina tzv. glomerulacijske filtracije, koja predstavlja parametar funkcije svih organa, opada za 1% godišnje.

Zato je jako važno da vodimo računa o svojim bubrezima, kako bi nam ostali zdravi do duboke starosti.

Ovu su 9 saveta kako to da uradite:

Zdrava i uravnotežena ishrana bez puno belančevina životinjskog porekla (pre svega crvenog mesa) i konzervisanih namirnica.

Izbegavanje gojaznosti koja pored toga što dovodi do specifičnih oboljenja bubrega (fokalna segmentna glomeruloskleroza), takođe može dovesti do oštećenja bubrega i posrednim putem (veća učestalost povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti i masnoće u krvi).

Adekvatan unos tečnosti (pre svega negazirane vode) koja olakšava rad bubrega i sprečava stvaranje kamenaca i pojavu infekcija mokraćnog trakta. Tečnost treba uzimati u količini koja obezbeđuje dnevno izmokravanje od najmanje dva litra.

Izbegavanje ili prekid pušenja koje pogoršava bubrežnu funkciju putem smanjenja cirkulacije krvi u bubrezima i povećava rizik od malignih oboljenja bubrega i mokraćnog trakta. Prestanak pušenja značajno doprinosi usporavanju progresije bubrežne slabosti i prevenira nastanak srčanih oboljenja koja su čest pratilac bubrežne slabosti.

Izbegavanje uzimanja lekova koji su toksični za bubrege, pre svega nesteroidnih antireumatika, aminiglikozidnih antibiotika idr. U slučaju da već postoji oštećenje bubrežne funkcije ovi lekovi, ako su nužni, moraju se davati u dozi koja je prilagođena bubrežnoj funkciji i uz nadzor nefrologa. Takođe, u slučaju potrebe za kontrastnim radiološkim pregledima (intravenska urografija, CT i dr.) obavezna je konsultacija nefrologa radi primene protokola za prevenciju tzv. kontrastne nefropatije (optećenja bubrega kontrastom). Ovo je posebno važno za bolesnike koji imaju šećernu bolest i već ispoljenu bubrežnu slabost.

Izbegavanje uzimanja većih količina alkohola (ne više od jednog standardnog pića dnevno) koji ispoljava toksične efekte na bubrege i dovodi do dehidratacije. S druge strane, skoro su publikovane studije koje pokazuju da uzimanje jedne čaše vina dnevno smanjuje rizik od pojave bubrežne slabosti za oko 30 odsto. Veće doze kofeina takođe mogu dovoditi do dehidratacije koja ima nepovoljan efekat na rad bubrega.

Dobra kontrola povišenog krvnog pritiska kod pacijenata sa hipertenzijom tako da vrednosti ne prelaze 130/80 mmHg

Dobra kontrola nivoa šećera u krvi kod pacijenata sa dijabetesom tako da vrednosti hemoglobina A1C ne prelaze 6,5

Redovni sistematski pregledi sa obaveznim merenjem krvnog pritiska, proveravanjem kreatinina i nivoa šećera u krvi. Takođe, i pregled urina i ultrasonografski pregled bubrega bar jednom godišnje značajno doprinose ranom otkrivanju i pravovremenom lečenju bubrežnih bolesti.