Ne. Epilepsija može da se desi bilo kada u životu. Tačnije, najčešći prvi epileptični napadi se viđaju u ranom periodu života, ali mogu i kod starije populacije kao posledica nekih povreda ili bolesti.

Epileptični status je termin koji opisuje ponavljane napade između kojih bolesnik ne dolazi svesti. Ovo stanje zahteva hitan medicinski postupak jer može biti smrtonosno i da uzroku oštećenje mozga.
Neophodna je neposredna i neodložena medicinska intervencija.

Epileptični napad sam po sebi nije bolest već simptom neurološkog oboljenja u pozadini. Najčešća neurološka bolest koja se karakteriše epileptičnim napadima je epilepsija koja može biti izazvana različitim uzrocima.

Mogu. Napadi koji su provocirani nefiziološkim faktorima kakvi su neobično dugi period bez spavanja, uzimanje kokaina, alkoholno akutno trovanje i slični, nazivaju se provocirani epileptični napadi i ne
predstavljaju epilepsiju i stoga ne treba da se leče antiepilepticima već samo prestanku izlaganja određenom uzročniku.

Zavisno od tipa napada. Uglavnom napadi traju od nekoliko sekundi (epilepitčna aura) do najviše 2 ili 3 minuta. Ukoliko se napadi smenjuju jedan za drugim a da između napada osoba nema svest, takvo stanje
označava epileptični status i može da traje mnogo duže.

Da, zbog toga što EEG može da snimi aktivnost samo jedne polovine moždane kore.

Dijagnoza epilepsije je preventsveno klinička (razgovori i pregled kod neurologa), a EEG služi samo da potvrdi dijagnozu. EEG može biti lažno pozitivan kod ljudi koji nemaju epilepsiju i stoga se EEG ne koristi
kao metoda isključivanja moguće epilepsije u opštoj populaciji.

Lekar mora da zna sve okolnosti koje prate napade, kada su počeli, koliko traju, da li ima predosećaja, kako izgleda napad pre, tokom i posle, porodičnu pojavu epilepsije, ranije životne situacije koje imaju
veze sa povrednom mozga. U dodatku, potrebno je uraditi EEG (elektroencefalogram) koji može da potvrdi sumnju na epilepsiju.

U velikoj većini slučajeva nije nasledna. U samo nekolicini slučajeva poznato je da se epilepsija nasleđuje, i nasleđuje se  po određenim pravilima.

Prvenstveno kod epilepsije i drugih poremećaja svesti. EEG je od značaja i kod encefalitisa, praćenja komatoznih stanja i potvrde moždane smrti, ekspanzivnih intrakranijalnih procesa i cerebrovaskularnih bolesti. Zajedno sa „poligrafskim“ senzorima je od značaja i za analizu poremećaja spavanja.

Potrebno je da kosa bude čista, bez laka i gela za kosu. Pre snimanja treba uzeti lagan obrok, jer gladovanje odnosno niži nivo šećera u krvi može uticati na električnu aktivnost mozga.
Pacijent treba da uzme svoju redovnu terapiju nezavisno od snimanja, osim ako nije drugačije naloženo u sklopu dijagnostičkog procesa.

Snimanje je neinvazivno (bezbolno) i ne koristi se nikakvo zračenje. Jedini uslov za izvođenje EEG-a je da na površini glave nema svežih povreda, rana ili lokalnih infekcija, zbog čega elektrode ne bi smele da se postave na
površinu glave.