Visoka temperatura nije nešto čega bi trebalo da se plašimo . Kada dete dobije temperaturu (koja je najčešće posledica napadna virusa ili bakterija), organizam pokušava  da se odbrani tako što stvara više leukocita (belih krvnih zrnaca) koji se bore protiv neprijatelja (virusa/bakterija). Za taj proces je potrebno dosta energije, a nju dobijamo tako što organizam
povisi temperaturu. Što je viša temperatura, više i brže se stvaraju leukociti. Dakle, što je viša temperatura, više energije organizam dobija da se izbori sa bolešću. Telo je umorno, apetit pada jer je to odbrambeni način organizma da svu energiju utroši na odbranu.

Spustimo energiju i brzinu pravljenja naših odbrambenih trupa, leukocita, što znači da ćemo imati manje boraca i da će nam duže trebati da ozdravimo.

Roditelji bi trebali da posmatraju svoje dete i reaguju u skladu sa time kako se dete ponaša, a ne kolika je temperature. Neka deca čak i sa 39  temperaturom leže u krevetu bez bolova i miruju, subjektivno se dobro osećaju, pa bi njima trebalo davati samo što više tečnosti da ne bi dehidrirali i pustiti ih da koriste svu energiju koju prave za odbranu. Takođe, pored tečnosti, potrebni su im i vitamini, kao podrška imunom sistemu. Međutim, ukoliko je dete slabo, klonulo, ne može da spava ili uzima tečnosti, onda treba misliti o „skidanju“ temperature, bez obzira da lije visoka ili ne.

Kod roditelja postoji veliki strah od febrilnih konvulzija ili frasa izazvanog temperaturom. Treba znati da  febrilne konvulzije ne nastaju od visoke temperature već od brzine rasta kao i pada te temperature. Dakle, ako previše brzo poraste (skoči sa 37 do 39 previše brzo – što se ne možete, na žalost, kontrolisati) onda može doći do febrilne konvulzije. Takođe, ako prebrzo padne temperatura (npr, sa 39 na 37) opet može nastati isti problem. Dakle, i ako oborite naglo detetu temperaturu lekom, i to može izazvati konvulzije.

Ne postoji jedan savet koji bi čudotvorno pojačao imunitet kod deteta, ali zbir više postupaka će dati dobre rezultate. Detetu treba pružiti što više sna, oko 10 sati za decu predškolskog uzrasta. Pored fizičke aktivnosti od najmanje pola sata dnevno, važan je unos tečnosti i to vode, mleka, jogurta i prirodnih sokova, oko 8 čaša napitaka dnevno. Sveže voće i povrće su najbolji izvori vitamina i minerala, a kod dece koje nemaju naviku takve ishrane treba primeniti suplemente. Suplementi treba da sadrže tzv. velika 3 vitamina, a to su vitamini C, E i A, od minerala je najvažniji cink a često se preporučuje i duža primena probiotika

Usled vakcinacija, primene antibiotika, sapuna i deterdženata smanjena je  učestalost infekcija kod dece. Sa druge strane je pokazano da u današnje vreme deca češće obolevaju od alergijskih bolesti (ekcem, alergijska kijavica, astma), kao i autoimunskih bolesti, autizma i leukemije. Objašnjenje je da nedostatak infekcija dovodi do uvećanja ćelija i antitela, koji reaguju protiv sopstvenog tkiva. Zato je savet roditeljima da manje infekcije jačaju imunski sistem deteta, tako da dete ne treba držati pod staklenim zvonom, u sterilnim uslovima.

Majčino mleko je najbolja hrana za bebu zato što sadrži sve što je potrebno bebi u prvim mesecima života i to vodu, zaštitne i hranljive materije. Prednosti prirodne ishrane su mnogostruke, preko majčinog mleka se smanjuje učestalost akutnih infekcija, alergijskih i hroničnih bolesti. Majčino mleko je u potpunosti prilagođeno digestivnom sistemu deteta, koji je još u fazi razvoja, pa se i lakše vari u odnosu na adaptirano mleko. Ali ukoliko dete odbija da sisa ili majka iz zdravstvenih razloga nije u mogućnosti da doji, na tržištu postoje brojne mlečne formule, koje su u novije vreme visoko adaptirane, što znači da nalikuju majčinom mleku.

Noćno umokravanje (enureza) je čest problem o kome se nerado govori i do navršenih pet godina smatra se normalnom, fiziološkom pojavom. Međutim, javlja se kod 5-10% predškolske dece, a problem može da bude prisutan u manjem procentu (0.5-1%) i u adolescentnom uzrastu i kod odraslih. Metoda lečenja se bira prema uzroku noćnog umokravanja i često zahteva multidisciplinarni pristup, koji podrazumeva zajednički rad nefrologa i psihologa-psihoterapeuta. U lečenju se najčešće koristi alarm i dezmopresin koji ima antidiuretičko dejstvo. Neophodno je da u večernjim časovima deca ograniče unos tečnosti, slanih i slatkih namirnica.

Glavni simptomi prolećne alergije su otok i svrab oka, curenje nosa i kijanje, kao i grebanje u grlu. Simptomi se javljaju početkom proleća i traju najmanje nekoliko nedelja, za razliku od prehlade koja traje nekoliko dana. U toku prehlade je česta povišena temperatura i malaksalost, dok kod alergije ovi simptomi izostaju. Osnova lečenja prolećnih alergija kod dece je izbegavanje kontakta sa alergenom. Preporučuje se boravak u kući kada je vreme napolju vetrovito ili kad pada kiša, a izbegavati šetnju u ranim jutarnjim satima kada je najveća koncentracija polena. U toku šetnje od pomoći mogu biti sunčane naočare, a odeću treba svakodnevno prati i dete svako veče tuširati i prati kosu.

Ni presna ishrana ni vegetarijanstvo nisu u skladu s biologijom i prirodom čoveka. Odrasli, naravno, imaju prava da sa svojim zdravljem rade šta hoće, ali je uvredljivo da to svoje pravo manifestuju na detetu. Roditelji to mogu da rade ali samo uz saglasnost s lekarima ne bi li se na vreme korigovao nedostatak gvožđa i kompleksa vitamina B.