Uticaj visoke temperature na mentalno zdravlje

24. 07. 2024.

Uticaj visoke temperature na mentalno zdravlje

Zbog visokih temperatura ovih dana sve češće se govori o letnjoj depresiji. Mnogi su prvi put čuli i stručni naziv – sezonski afektivni poremećaj.  Međutim, depresija koja nije sezonska, češća je pojava.

Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu je oko 300 miliona ljudi depresivno.

Normalno u životu svakog adolescenta ili mlade osobe je da neće biti raspoložen kad ga ostavi devojka ili dečko, kad padne ispit, kad izgubi godinu na fakultetu, dobije slabu ocenu u školi,  kad ima svađu sa prijateljem, kad je prisutna svađa u porodici. Sve te situacije služe da mi prosto ojačamo kao osoba, da se izgradimo kao ličnost. Bitno je koliko to nešto traje. Psihijatrijski simptomi moraju biti prisutni u određenom kontinuitetu, praćeni skupom simptoma kroz to vreme da bismo mi mogli da kažemo – to je klinička dijagnoza depresivnosti.

Visoke temperature izazivaju ozbiljne zdravstvene probleme – iscrpljenost, toplotni udar, srčani ili moždani udar. Deca su najugrožernija starosna grupa.

Nije iznenađujuće da visoke temperature utiču i na mentalno zdravlje. Većina nas se ne oseća najbolje kada je napolju prevruće i za to postoji razlog. Naime, psihološke reakcije na toplotu mogu da variraju od stresa do kliničkih poremećaja.

Tokom ekstremnih vrućina zabeležena je povećana upotreba supstanci, alkohola, ali je sve češće i agresivno ponašanje. Druge vrste nasilja, poput zlostavljanja i nasilja u porodici, takođe su učestalije tokom letnjih meseci, navodi Psyhology Today.

Visoke temperature predstavljaju poseban izazov za ljude sa mentalnim poremećajima jer se simptomi pogoršavaju – neraspoloženje i anksioznost rastu sa porastom temperature. Takođe, povećan je broj psihijatrijskih hospitalizacija tokom perioda ekstremnih vrućina.

Kako visoke temperature mogu da utiču na tvoje mentalno zdravlje?

Postoji mnogo načina, direktnih i indirektnih. Toplota direktno utiče na proizvodnju serotonina i dopamina. Takođe podiže našu telesnu temperaturu što utiče na fiziološke procese u našem mozgu i telu.

Na primer, toplota može da smanji proizvodnju tiroidnih hormona i uzrokuje depresiju i letargiju. Povećano znojenje izaziva dehidrataciju što dovodi do kognitivne disfunkcije.

Kada su u pitanju indirektni efekti, ekstremno visoke temperature mogu da dovedu do poteškoća sa spavanjem, čineći nas iscrpljenima i ranjivijima na stres. To loše utiče na rad srca, mozga i drugih organa.

Još jedan od indirektnih efekata je briga za okolinu. Eko-anksioznost, klimatska anksioznost, klimatska trauma, eko-tuga ili klimatska tuga. Svi ovi termini odnose se na anksioznost i tugu uzrokovanu klimatskim promenama, uključujući promene u našem lokalnom okruženju.

 

Šta možemo da uradimo?

Za početak, da uvek imamo na umu da moramo da se bavimo svojim zdravljem pre nego što pomognemo drugima. Ukoliko ste u mogućnosti, izbegavajte izlazak iz kuće kada su velike vrućine, izbegavajte da se direktno izlažete sunčevoj svetlosti i često se hidrirajte. Tuširanje hladnom vodom ili korišćenje mokrih peškira takođe može pomoći da se telo rashladi.

Nosite širu odeću kako bi telo efikasnije oslobađalo toplotu i izbegavajte naporne fizičke aktivnosti u najtoplijem delu dana. Onima koji moraju da rade na otvorenom savetuju se česte pauze, u kojima će se skloniti sa sunca.