Svetski dan borbe protiv gojaznosti

04. 03. 2024.

Svetski dan borbe protiv gojaznosti

Posted on by Kardio medika

 

Da li ste znali da od 2006. godine, na planeti postoji više gojaznih nego pothranjenih osoba?

Zvuči neverovatno, ali već 2000. trebalo je da nam bude jasno u kom pravcu se stvar kreće.

Tada su avio kompanije potrošile preko 350 miliona dodatnih galona na gorivo kako bi nadoknadile višak težine svojih putnika.

Svetski dan borbe protiv gojaznosti obeležava se od 2015. godine, sa ciljem da pruži podršku i praktična rešenja za pomoć ljudima u postizanju i održavanju normalne telesne težine i radi prevazilaženja krize gojaznosti. Ovogodišnji moto je “Pričajmo o gojaznosti bez predrasuda i osuđivanja”

 

Šta je gojaznost?

Gojaznost je hronična bolest, koja se ispoljava prekomernim nakupljanjem masti u organizmu i znatnim povećanjem telesne mase.

Sve preko 10% i više od idealne, označava se kao gojaznost.

Osobe se smatraju gojaznima kada njihov BMI (body mass index) prekorači 30 kg/m2.

Body Mass Index – Kardio medika

 

 

Veoma često jedemo i kada zapravo nismo gladni kako bi zadovoljili neku drugu potrebu. Takva vrsta gladi se zove “psihološka glad” za razliku od “fiziološke”.

Jedemo zbog unutrašnjeg nezadovoljstva, tuge, emocionalnih problema, dosade, nervoze, stresa, želje za postizanjem blagostanja putem hrane. Jesti pri punoj svesnosti je najbolji način da manje pojedemo, a više uživamo u hrani. To znači da prilikom obroka treba da budemo skoncentrisani na ono što radimo, da jedemo polako. Pogrešno je jesti  dok gledamo televiziju, sedimo za računarom, igramo se  mobilnim telefonom, čitamo knjigu.

Treba pažljivo birati vrstu hrane, trudeći se da ne preterujemo u količini i uživamo u svakom zalogaju.

Komplikacije udružene sa gojaznošću su sledeće:

  • Bolesti srca i krvnih sudova ( arterijska hipertenzija, ishemijska bolest srca, angina pektoris, infarkt miokarda)
  • Metabolički poremećaji ( dijabetes mellitus tip II kao jedan od najznačajnijih, poremećaj rada štitne žlezde, insulinska rezistencija, poremećaj lipida itd.)
  • Problemi sa organima za varenje (najčešće zahvaćeni žučna kesa, jetra i debelo crevo)
  • Problemi sa disanjem
  • Pad imunog sistema
  • Česta sklonost ka infekcijama
  • Problemi sa kostima i zglobovima (otežano svakodnevno funkcionisanje)
  • Sleep apnea
  • Kod žena dovodi do poremećaja menstrualnog ciklusa kao i do steriliteta

Kako biste izbegli da dođe do navedenih komplikacija, treba početi sa lečenjem ove hronične, ali ipak izlečive bolesti.

 

Lečenje gojaznosti

Gojaznost se tretira multidisiplinarnim pristupom tima stručnjaka na čelu sa endokrinologom, uz specijalističke preglede iz oblasti kardiologije, psihologije, psihijatrije i higijene ishrane ili nutricioniste.

Preterano uhranjene i gojazne osobe potrebno je da se jave endokrinologu, koji će nakon pregleda predložiti da se izvrše rutinske laboratorijske analize, dopunjene analizama hormona i testom opterećenja glukozom, radi isključenja ili potvrde određenih endokrinoloških oboljenja i insulinske rezistencije.
Nakon pregleda, endokrinolog propisuje eventualnu terapiju i upućuje pacijenta specijalistima iz drugih oblasti medicine i nutricionisti, ukoliko je to potrebno .

NE POSTOJI ORGAN NITI TKIVO U ORGANIZMU GOJAZNE OSOBE KOJE NE PATI, TAKO DA JE PRAVOVREMENO LEČENJE JEDINI NAČIN REŠAVANJA PROBLEMA .